ПОСЈЕТА ПИСЦА МИЛОША ПЕТРОВИЋА

У оквиру пројекат седмица, а у организацији Актива професора српског језика, дана 29. маја 2024. године, угостили смо писца Милоша Петровића. Са њим су разговарале ученице II1 одјељења: Анђела Лазић, Јелена Чорић, Марија Лукић и Ивона Поповић. Посјетом су предвиђене промоције двије објављене Петровићеве књиге – Љепота лапота и Четврт. Збирка прича Љепота лапота је је побиједила на конкурсу Дома културе Студентски град за кратку причу младих до 28 година. Ова књига је била међу 20 најбољих за награду Српског књижевног друштва, као и у ширем избору за награду Биљана Јовановић. Роман Четврт је тек објављен и досад је имао једну промоцију. Разговор је био занимљив и користан за младу публику – ученике првог и другог разреда. Порука писца младима је да читају што више и да читају оно што се њима свиђа.

ПРОЈЕКАТ СЕДМИЦЕ: ПОСЈЕТА ПИСЦА МИЛОША ПЕТРОВИЋА

Биографија писца (ЧИТА АНЂЕЛА)

Милош Петровић је рођен 1996. године у Лозници. Одрастао је у Зворнику. Дипломирао је на Одсеку за српску књижевност Филозофског факултета у Новом Саду. Објављивао је прозне текстове у Летопису Матице српске, Корацима, онлајн часопису Култ и другим књижевним часописима. Побједник је на конкурсу Дома културе Студентски град за кратку причу младих до 28 година. Књига прича Љепота лапота је ушла међу 20 најбољих за награду Српског књижевног друштва, и у шири избору за награду Биљана Јовановић.

(ЈЕЛЕНА) Добар дан и добродошли у нашу школу. Како се осјећате с обзиром на то да ћете о књигама говорити пред ученицима првог и другог разреда средње школе, а при томе сте професор српског језика? Може ли тако млада читалачка публика разумјети Ваше књиге?
Одломак из књиге Љепота лапота

(МАРИЈА) Одлучих да одложим хрпу хартије док не прочитам још нешто што би ми упалило мјешалицу с мислима умјесто шљунка. Сједим и посматрам на обали људе налик Индијанцима, који су се тек испилили из некаквог вигвама и сада плешу као да дозивају кишу или славе рођендан неког свог бога. Нека их, па зашто сваки дан не би био рођендан.

(ИВОНА) Прођоше године брзо као редови свугдје на свијету, а ја их још увијек чекам. Питам се да ли онај још прескаче ову Меку за размишљање или је постао предусретљив и сада је он у улози старца који неком новом егзорцисти правде објашњава да не буде плаховит.

(ЈЕЛЕНА) Ваша прва књига носи назив Љепота лапота, друга Четврт. Можете ли нам протумачити те занимљиве наслове?
(ЈЕЛЕНА) На основу предговора закључили смо да су Ваше приче интелектуалне, захтјевне, слободне. Оне захтијевају ангажовање и често враћање на детаље. О чему Ви пишете?
(ИВОНА) Колико Вас има у овим причама или успијевате да туђе догађаје и искуства опишете као своје?
(МАРИЈА) Ко су јунаци Ваших прича?
Роман Четврт – одломак

(АНЂЕЛА) Болести имају нас а не ми њих. Само се дочекати, мислим се, мимоићи све странпутице макар у једном дану и спустити дизгине својих очекивања. Да имам чмичак на оку, сигурно би ме подсјетио да ручна кочница не постоји само појавном облику него да се употријеби. Свечане бијеле кошуље, тупти ми однекуд жамор тих стихова и празнична атмосфера изнемоглог, а доброг, духа који једном седмично обуче плашт за број већи и допусти да све буде у реду, бар док есцајг звецка. Сјећам се да би и у мом болећивом дјетињству једном седмично болест устукнула испод прага, па бих чак и кашаљ прикривао гушењем и измишљеним загрцнућем окрајком погаче јер је све добро док се једе, тако кажу.

(ИВОНА) Фантастично је бити весео без разлога, спокојан без мира, ваљда томе недјеље и служе, да сви осјете привлачност земље и љуљушкање, иако су матори коњи. Научио сам да устанем без крмељивих наслага, можда их поједу гладне очи недјељног ручка пошто сам сузе оставио код куће па нису у својству варикине. Недјеља као и свака друга, баздила је на подргијану супу из кесице и тигањ крцат кромпиром из кога је изникао по неки батак и шнита сланине погодне за рекламирање сапуна. Срећа, па се то није односило на нашу собу јер је иста била загађена издисањем три неснађене душе све док неко од нас, не сјећам се ко, није отворио прозор.

(МАРИЈА) Реците нам нешто о свом првом роману који тек треба да се нађе у продаји.
(ИВОНА) Побједник сте на конкурсу Дома културе Студентски град за кратку причу младих до 28 година. Прва књига је била међу 20 најбољих за награду Српског књижевног друштва, као и у ширем избору за награду Биљана Јовановић. Колико Вам то значи и да ли утиче на Ваш даљи књижевни рад?
(МАРИЈА) С обзиром да Вас слушају млади људи, можете ли нас упутити како се постаје писац?
(ЈЕЛЕНА) Како да постанемо добри читаоци? Како да читамо и разумијемо Ваше књиге?
(ИВОНА) Ко су Ваши узори, односно који писци су утицали на Ваше књижевно стваралаштво?
(МАРИЈА) Можете ли нам пренијети поруку неког Вашег јунака?
(ЈЕЛЕНА) Хвала вам на разговору и надам се да ћемо се опет видјети на промоцијама Ваших нових књига.